Kratka biografija:

Svetlana Slapšak je rodjena kao Svetlana Kojić 18.1.1948, od oca Stevana i majke Milene u Beogradu. Osnovna škola i klasična gimnazija u Beogradu, diploma klasičnih studija na Filosofskome fakultetu Univerziteta u Beogradu. Univerzitetska stipendija 1967-9, nagrada za  diplomski rad BU 1969. Profesor latinskoga jezika u 14. beogradskoj gimnaziji 1970. Institut za književnost i umetnost 1971-88. Magistarski na lingvističkome smeru (istorijska semantika) Klasičnih studija na Filosofskome fakultetu u Beogradu 1976 (semantička istorija grčke reči shema), doktorska teza  na istom odeljenju  1984 (grčke pozajmljenice i prevedenice u Vukovome Rječniku). Od 1968 do 1973. oduzet pasoš zbog učešća u studentskome pokretu (urednica satiričkoga časopisa Frontisterion), ponovo oduzet 1976-77, 1987-88.  Saslušavana, praćena  (1968-1977) i pretučena od strane SDB,1970. Montirani proces 1987-8 zbog kritičkoga pisanja, okončan oslobadjajućom presudom: u procesu “u malome” organizovanom na Institutu za književnost i umetnost izgubila posao 1988. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-9.

Organizovala kongrese o trivijalnoj književnosti (1986), retorici u slovenskim kulturama (1987), delu Anice Savić Rebac (1987), bila ko-direktorka svetskoga kongresa o ženskome pismu u Dubrovniku (IUC) 1986,  jedna od organizatorki takvih kongresa 1988 i 1990, ko-direktorka medjunarodnoga kongresa o Mihailu Bahtinu 1988 (IUC), direktor konferencija War Discourse, Women's Discourse, Ljubljana 1999, Antika v tretjem mileniju, Aljubljana, 2001, UN Resoultion 1325 Women in Coflict Resolutions, Ljubljana 2008.

Predavala srpsku i hrvatsku književnost (avangarde, prvi kurs o ženskoj književnosti) na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, 1986-1992, kada je izgubila posao zbog napada u javnosti (kritičko pisanje + srpsko etničko poreklo).  Predavala antičku dramu na odeljenju za klasične studije Univerziteta u Zagrebu, 1990. Predavala novogrčki jezik i kulturu na Odeljenju za sociologiju kulture Filozofske fakultete u Ljubljani,1990-1. 1994-5 vodila katedru za ženske studije na Rutgers univerzitetu (Laurie NJ Chair in Women' studies), SAD.

Rubrike u časopisima Književna reč (1983-1987), Teleks (Ljubljana, 1988-90), Nezavisni (Novi Sad 1995-1998),  Večer (Maribor, 1999-), glavna urednica časopisa ProFemina 1994-danas.
Od 1995. vodi programe Antropologija antičkih svetova i Antropologija roda na ISH (Institutum Studiorum Humanitatis), nezavisnog postdiplomskoga fakulteta u Ljubljani. Redovna profesorka od 2002, dekanka ISH od 2003. Kurs Balkanske žene predaje na odeljenju za sociologiju kulture na Filozofski fakulteti Ljubljana 1996-. Scenario i vodjenje TV serija o rimskoj (10x45 min) i o grčkoj antičkoj kulturi (10x60 min) za beogradsku televiziju 1987-8.

Predavala na mnogim evropskim i američkim univerzitetima - EHESS, Paris VII, I, Coll. de France, Centre Louis Gernet, Pariz, Besancon, Riga, Amsterdam, Oslo, Uppsala, Leiden, Utrecht, Groenningen, Nijmegen, Bonn,  Lodz, Helsinki, Oxford, Bradford, London, Madrid, Bern, Fribourg, Udine, Skopje, Zagreb, Beograd, Novi Sad, Harvard, Yale, Princeton, Binghampton, CUNY New York, SUNY Texas, Trinity San Antonio, SMU Dallas, Loyola New Orleans, Cornell Ithaca, University of Toronto, i drugima.
Državne i republičke SFRJ stipendije u Atini, 1973-1975 i 1980, Minhenu, Parizu, Londonu, Beču; Stipendija atinske akademije 1990, grčkog udruženja pisaca 1991.

Fellow NIAS, holandskog Institute for Advanced Studies, Wassenaar, 1999-2000, Fellow Max Planck Instutut fuer Wissenschaftsgeschichte 2000 u Berlinu, Directrice d'etudes CNRS, Pariz, 2003, Fellow KIW, Essen, 2003, Fellow Collegium Budapest, 2005. Član mreže ATHENA 1-3 (evropske studije roda), vodja projekta Yugoslav Feminism – Red Athena, konzorcija GEMMA (magistarske studije roda), vodja Marie Curie EST Fellowship na ISH 2005-8. Član redakcije Rethinking Literary History 1997-2000, član redakcije Metis od 2003, član Fondacije za helensku kulturu, Atina, od 1992.

Nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja, 1990. Nagrada američkoga PEN-a za slobodu izražavanja, 1993. Helsinki Watch Award 2000, Helen Award 2001, medju 1000 žena kandidata za Nobelovu nagradu za mir, 2004.

Udata od 1976. za Božidara Slapšaka, profesora arheologije na Filozofski fakulteti, Ljubljana. Zajedno rade na pitanjima antropologije antičkih svetova, i u humanističkim akcijama: peticija protiv smrtne kazne u SFRJ, 1983, Ćutanje ubija, govorimo za mir, Ljubljana 1991, Letnja škola arheologije za mlade bosanske izbeglice 1993.
Objavila preko četrdeset knjiga, oko 300 naučnih radova, i oko 700 publicističkih priloga.