Podaci YouGov Poll su pokazali da je 75% mladih od 18 do 24 godine koji su izašli na birališta u prošlonedeljnom referendumu glasalo da Velika Britanija ostane u sastavu EU. Analize glasanja nakon potvrđenih rezultata referenduma su jasno potvrdile da su najveći gubitnici upravo oni.

Mladi Britanci sebe vide kao Evropljane i smatraju da imaju mnogo više zajedničkog sa svojim vršnjacima u Španiji, Grčkoj, ili Švedskoj, nego sa starijim generacijama svojih sunarodnika, bilo da su u pitanju brige i problemi, ili ciljevi i snovi. Nisu dozvolili da ih političari uplaše baukom imigranata i izbeglica, odbacili su rasizam i pokazali veru u multikulturalnost. Jednom rečju, mladi Britanci vide svoju budućnost u zajedništvu i slobodnoj komunikaciji i interakciji među ljudima, a ne u izolacionizmu i podizanju nacionalnih barijera.

Sličan trend se može uočiti i u predsedničkoj izbornoj kampanji u SAD. Berni Sanders, koji je izgubio trku za predsedničku nominaciju u demokratskoj stranci, dobio je više glasova mladih nego oba buduća predsednička kandidata zajedno. Po podacima CIRCLE centra sa Univerziteta Tufts, preko 2 miliona birača mlađih od 30 godina je glasalo za Sandersa, dok je 770.000 glasalo za Hilari Klinton, a 830.000 za Donalda Trampa.

Sanders predstavlja svojevrstan fenomen u američkoj politici zbog svoje pristojnosti i principijelnosti, kao i zbog toga što se ne ustručava da udari na tradicionalne finansijske i ekonomske centre moći. Često je predstavljen u medijima kao radikalni levičar iako njegovi stavovi i program odražavaju većinsko mišljenje javnosti posebno na socijalnim pitanjima. Stoga glasovi mladih Amerikanaca za Sandersa šalju jasnu poruku – oni nisu više spremni da prihvate postojeće stanje u društvu, i traže suštinske promene.

Mladi Britanci i Amerikanci su pokazali da su dobro informisani, obrazovani, politički zreli, i da razmišljaju svojom glavom. Jasno je da nisu spremni da prihvate tradicionalni konzervativizam i neoliberalizam koji štiti moćne interesne i lobi grupe, da se ne slažu u kom pravcu ide svet, kao ni sa politikom i odlukama svojih političara i državnika o ključnim pitanjima današnjice i budućnosti.

Mladi u ovim, ali i u drugim zemljama, razočarani su što njihov glas i stavovi nemaju uticaj na pravac u kome se kreću njihove zemlje, i gnevni su što će opet neko drugi iz starijih generacija odlučivati i određivati njihovu budućnost.

Ukoliko se takva osećanja kanališu na konstruktivan način, i ako se tako mobilisu u postojan, organizovan međunarodni pokret mladih, neminovno će doći do suštinskih promena u skoroj budućnosti. Na tom putu za sada nedostaju lideri koji inspirišu, potreban nivo organizacije i mobilizacije, kao i veća angažovanost i upornost. Kao što kaže Noam Čomski, od kritične važnosti je da mladi shvate i veruju da je moć u njihovim rukama i glavama, ali samo pod uslovom da je upotrebe na pravi način.

Filozof Dejvid Hjum je govorio da se moć ne nalazi u rukama vladara jer se njihova vladavina zasniva na saglasnosti onih kojima vladaju. Prava moć je u rukama masa jer one odlučuju da li će pokloniti ili uskratiti podršku vladarima. Dolazi vreme da mladi udruženo uskrate svoju saglasnost sa sadašnjim načinom, prioritetima, i sistemom vladavine u svetu. Iskustvo sa referenduma u Velikoj Britaniji i predizborne kampanje u SAD generacijama koje dolaze sada nedvosmisleno ukazuje na to da će sami morati da se izbore za promene i da utiču na kreiranje budućnosti koju žele.

*Miloš Strugar je predavač na master programu Međunarodni odnosi i diplomatija u globalnom i digitalnom svetu Fakulteta za medije i komunikacije i bivši visoki službenik Ujedinjenih nacija.