Nada Popović Perišić: Obrazovanje treba da bude besplatno!

Nekadašnja ministarka kulture, Nada Popović Perišić, priča o svom mandatu, kulturi u Srbiji, kiču i šundu, obrazovanju, ali i o misiji koju ona deli sa Fakuletom za medije i komunikacije, na kom je dekanka...

Bili ste ministar kulture u periodu od 1994-1998, da li biste ponovo voleli da se nađete na toj funkciji?

- Pa, ne. Bila sam gotovo 4 godine na toj poziciji i za vreme svog mandata realizovala sam ideje onoliko koliko sam mogla u tom vremenskom periodu. Mnoge su se stvari promenile i mislim da sada na red treba da dođu mlađi, koji bolje korespondiraju sadašnjim vremenom. Sada mogu samo da pomognem nekim savetom, da dam ideju...

Koji bi po vašem mišljenju bio idealan profil za ministra kulture?

- Ministar treba da bude neko ko je izuzetno obrazovan najširim humanističkim obrazovanjem, neko ko pokriva različite oblasti kulture i neko ko ima dovoljno energije i preduzimljivosti da realizuje svoje ideje. Uostalom, trenutno imamo ministra Tasovca koji bi po svemu mogao da bude jedan dobar ministar kulture.

Zapamćeni ste po kampanji "Lepše je s kulturom", ali su kič i šund i dalje zapaženi na javnoj sceni. Kako im stati na put?

- Ja sam mandat počela borbom protiv kiča i šunda, ali sam odmah dobila i reakciju "intelektualne javnosti" da su zabrane nešto što je nedopustivo. Zato sam ja pribegla uvođenju oslobađanja od poreza za vredna dela. Tako je Ministarstvo kulture oslobađalo od poreza ona dela koja su svojim kvalitetom prevazilazila takozvani kič ili šund. Međutim, ta borba protiv kiča i šunda moguća je samo boljom kulturnom proizvodnjom. Proizvoditi što više kulturnih proizvoda koji će ugušiti kič i šund, kao što lepo cvece guši korov.

Koliko ste generacija ispratili na svom fakultetu?

- Ovo je sedma generacija koju ćemo ispratiti i zaista sam ponosna što smo počeli kao jedan sasvim mali fakultet, a sada imamo već 1.300 studenata. Imamo dosta studijskih programa koji se razvijaju i nekako se nadam da uspevamo u tome i pored širokog tržišta u kome se teško prepoznaje šta je vrednost. Fakulteti uglavnom nude slične programe, ali mi želimo da primenimo jedan drugačiji metod u kom je razumevanje mnogo važnije od bubanja, u kom postoji direktan odnos sa studentima...

Iako ste privatni fakultet, vi dajete stipendije svojim studentima. Recite nam nešto više o tome.

- Tako je svuda u svetu. Mi smo privatni fakutet zato što se izdržavamo iz toga, ali čim se pojavi neki višak novca logično je da se vrati onima koji nas izdržavaju, a to su studenti. Time se stimuliše kvalitet i daje se mogućnost onima koji nemaju sredstva da ipak završe privatni fakultet. Ja stojim iza toga da obrazovanje treba da bude besplatno i moja ideja je da i država treba da se opredeli da pomaže studiranje siromašnih i na privatnom fakultetu, jer u Srbiji mora da se uveća nivo obrazovanja. Trenutno samo 6-7 odsto stanovnika ove zemlje ima diplomu visoke škole, a prosek u Evropi je 20 odsto.

Na koja vrata studenti mogu zakucati nakon završenog Fakuteta za medije i komunikacije?

- Naši studenti se dosta dobro zapošljavaju, kako u medijima, tako i u ministarstvima kao portparoli ili savetnici za medije. Naravno, govorim o studijskom programu "Mediji i komunikacije", ali mi imamo i psihologiju i socijalni rad. Široko je polje mogućnosti koje daje ovaj fakultet. Međutim, ono što je najveći problem je neusaglašenost oko nacionalnog okvira za profesije i tu mora mnogo toga da se izmeni, ne bi li se dobili posebniji nazivi kako bi poslodavac mogao da vas prepozna. Mi pravimo lepezu pomoću izbornih predmeta kako bi moglo da se dobije šire obrazovanje i rad na različitim stvarima.

Da li sarađujete sa stranim univerzitetima i imate li strane predavače?

- Sarađujemo sa stranim univerzitetima i imamo i strane predavače. Trenutno radmo na saradnji sa Bečom, kako bi naši studenti mogli da odu tamo na četvrtu godinu studija ili master studije. To imamo i sa Španijom i sa Amerikom, mada je ona malo skuplja varijanta, tako da smo se u većoj meri opredelili za Evropu. Tudimo se da napravimo transver kredita otvorenijim, kako bi studeti mogli sa našeg fakulteta da ponesu određen broj kredita u inostranstvo i tako se upišu na bilo koji univerzitet u Evropi nastavljajući studije.

Da li i sami držite predavanja na nekim kursevima na svom fakultetu?

- Ja sam do sada predavala "Uvod u teoriju medija" što mi je bilo veliko zadovoljstvo. Trudila sam se da ti kursevi budu uvod u pokušaj da se razume, a ne samo da se reprodukuje znanje, da se intenzivno učestvuje u formulisanju zajedničkog znanja. Po meni profesor treba da bude onaj koji zajedno sa studentom ide ka znanju, a ne onaj koji je autoritet i koji samo prenosi i uliva znanje studentu. To je neki zajednički rad. Gledajući neke studente kako su se razvijali od prve do četvrte godine, jako sam zadovoljna.

OSTALI ČLANCI