27.03.2017.
Tribina "Digitalno nasilje" u Domu omladine Beograda

Fakultet za medije i komunikacije vas poziva tribinu "Digitalno nasilje", koja će se održati u sredu, 29.03.2017. u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda, sa početkom u 19 časova. 

U razgovoru učestvuju:

- Dobrinka Kuzmanović, psihološkinja;
- Vera Despotović, socijalna radnica i porodična terapeutkinja;
- Mirko Mrkić, pravnik.

Razgovor vodi Nena Daković Jovanović, istoričarka i teoretičarka umetnosti, urednica tribinskog ciklusa.

Jedno je sigurno, društvene mreže su moderni oblik ljudske komunikacije i kao i svaki drugi može se koristiti za dobro ili zlo. Činjenica je da one doprinose razvoju demokratije, spajaju ljude i povećavaju transparentnost u društvu. Međutim, imaju i dramatičnu stranu, pa masovne komunikacije mogu postati veoma uznemiravajuće i mračne. Mnoge masovne ubice poslednjih godina često žele da nadmaše svoje prethodnike i ostave sopstveni trag tako što opisuju svoje zločine na društvenim mrežama i postavljaju video snimke sa počinjenim ubistvima na njima. Primeri su brojni. Čak i te monstruozne slike i snimci koji su preplavili internet deluju „pitomo“ u poređenju sa odsecanjem glava, spaljivanjima i sakaćenjima u režiji krvnika Islamske države koji svaki svoj brutalan čin dokumentuju video kamerama i puste u etar. I ozloglašeni meksički narko-karteli posežu za ovakvom praksom kako bi usadili strah i poslali poruke upozorenja. Takođe, nekoliko osuđenih ubica u SAD su se izvinjavali, pokušavali da opravdaju svoj zločin ili čak hvalili svojim zlodelima na društvenim mrežama pre nego što su uhvaćeni. 
Iako podeljenih mišljenja, psiholozi su složni u jednom – ovakvi slučajevi potrebe da se podele čak i najgora dela kakvo je ubistvo, u fokus stavljaju ulogu društvenih medija kao lakog načina za širenje mržnje i izopačenosti. Jedan strani stručnjak ispričao je da mreže kao što su Fejsbuk i Tviter podstiču urođene instinkte ljudskih bića da skrenu pažnju na sebe (odakle i opsednutost čuvenim selfijima) kao i želju za prihvatanjem i uklapanjem. Na taj način, društvene mreže služe i kao idealan kanal širenja čak i najiskrivljenijih verovanja i poremećenih teorija, dovodeći do toga da pojedinac svoja devijantna ponašanja tumači kao normalna pronalaženjem istomišljenika na društvenim mrežama (po principu, ako mi neko „lajkuje“ status, on misli isto). Takođe, poznato je da i želja za publicitetom zločince motiviše da objavljuju svoje zločine na mrežama, jer publicitet dobije osoba koja napravi neki skandal, učini nešto loše. Očigledno je da ljudi ne razlikuju popularnost od publicititeta. Mnogi psiholozi su mišljenja da većina ljudi koji počine nasilan zločin imaju „iskrivljenu percepciju da rade dobru stvar.“
Ipak, previše je lako okriviti nove medije za propuste u ljudskoj prirodi i duboko ukorenjene ljudske probleme, ali se mora postaviti niz opravdanih pitanja: odgovornost društvenih mreža, etika i dvostruki standardi kada je u pitanju prikazivanje smrti iz zapadnog sveta i slaborazvijenih zemalja.

Ciklus tribina "Digitalno doba" organizuje Dom omladine Beograda u saradnji sa Fakultetom za medije i komunikacije.

OSTALE VESTI